(Без бркови)
МАНОЈЛА - Манојла из горњу малу. Не млого работан ал сналажљив за двојицу. Прича се да се у онај рат борил раме уз раме сас Стевена Синђелића. И кад му се покрши мач а он ти увати јед`н чобрњак па све потепа Турци.
ЗАРКО - Газда човек из поштену вамилију. Сви воли да прими и да угости… Сас кашу, тој њим је специјалитет.
ВУК - Вук Караџић, деца га окају Курјак ал се он не љути. Дош`л да чује врежинску (у тој време БРЕЖИНСКУ) вреву. Записује песме и мува се окол Везину Стану.
ГРОЗДАНА - Млого је вредна, жена на Манојлу. Кажу људи, да на Манојлу не Гроздана, изело би га куче за дупе.
ЖИНА - Све знаје кво се по село догађа. Нема лошу душу.
ВЕЗА - Још познат као Везенко. Кад не рат, чува овце, кад рат, треска Турци одзам
МУСА - Муса Турчин, десна рука на бега Суљу. Избацили га из Јањичари због добро понашање.
Личности
Горња Брежина, година хиљаду осамсто… Сеоска соба за госте. На средини собе постављен сто. У позадини икона светог Арханђела Гаврила. Са стране, у позадини, уређено место где се праве метле. Пар полузавршених метли на гомили.
Жина (улази) Добро вече!
Гроздана Добро вече… Ајде, улегни.
Жина Срећна слава.
Гроздана Фала. Да је срећан свети Ранђел… Седи.
Жина У, што је зима напоље.
Гроздана Зима… Ће пада снег…
Жина И Турци се нешто узмували, само се јуре по сокаци.
Манојла Турци… Немој ме љуте на овај д`н… Све ћу ји изребрим с чобрњак.
Гроздана Кво ли оће?
Жина Кажу људи да траже Вука.
Манојла Курјаци се јуре по шуму, не у село.
Жина Не бе тија курјаци… Траже Вука Караџића.
Гроздана Онога сас бркови?
Жина Дабоме, њега… Оће га уапсе.
Зарко (улази с Вуком) Добро вече куме, срећна ви слава.
Гроздана Ми од курјака а Вук на врата
Манојла Добро вече… Фала…Седите. (Вуку) Што бе Турци оће да те уапсе?
Вук Ко то каже?
Манојла Па, прича се
Вук Мени то ништа није познато.
Гроздана Де куме, седите…
Манојла И, како иде работа?
Вук Иде некако.
Зарко Иде, иде па стане.
Манојла Значи, записујеш?
Вук Записујем… Ево, све имам у овој свесци. (Вади из недара свеску и ставља је на сто) Песме, приче, изреке… Све што чујем по Горњој Брежини.
Манојла Него… Да те нешто питам. У последњо време се млого нешто врзмаш окол Везину Стану…
Вук Јесте, она зна много лепих песама…
Гроздана (Зарку и Вуку) Замезите, слава је… Де Манојло, дај да људи нешто попију.
Манојла Чекај бе жено, видиш да вревим с човека. (Поново се окреће према Вуку) Значи, и ми ће улегнемо у теј твоје књиге?
Вук Хоћете… Овде све стоји. (Још једном показује свеску)
Манојла И, де, да ми нешто објасниш. Како тој све записујеш?
Вук Словима… Слова су писани знаци којима се користим кад пишем. Сваки знак за један глас…
Манојла Значи, све што вревимо мож се запише?
Вук Да.
Манојла Алал ти вера. Мора да си млого бистар кад мож сва тај слова да запантиш.
Вук Па. То није баш тако тешко.
Манојла Како бе не тешко. Туј мора да има више од иљадо слова.
Вук Ма није људи. Са тридесет слова могу да запишем све што кажете.
Манојла Тријес? Иди бе…
Вук Стварно, кад вам кажем. Тридесет слова је довољно за писање. То се зове азбука. Слушај: АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ.
Манојла Јел тој све?
Вук Јесте.
Манојла Ааа… Па туј немаш сва слова.
Вук Како нема?
Манојла Па куде је ` и ДЗ?
Вук Та слова нам нису потребна
Манојла Како бе несу потребна? Како ћеш с туј твоју забуку да напишеш ч`чкалица и дзид?
Вук То још треба да видим… Али бојим се да за та ваша слова немам места.
Манојла Како бе нема место?
Вук Тако, азбука треба да има тридесет слова. Тако сам обећао Књазу.
Зарко Обећање лудом радовање…
Манојла (Зарку) Де бе… (Вуку) Па тој не страшно. Избаци неко друго слово па убаци овај наша.
Вук Како да избацим? Шта да избацим?
Манојла Па ете, избаци Х. За кад ће ни треба
Вук Како то за кад ће вам треба… Шта је ово? (Узима парче хлеба)
Манојла Леб!
Вук (гледа га с чуђењем) А кад неком дајеш да једе, како се то каже?
Манојла Раним га
Вук А како се зове божји син?
Зарко Кристoс.
Манојла Ете, видиш да ни не треба.
Вук Људи, ја о овоме још морам да размислим… Не иде то тако…
Гроздана Манојло, доста с тија разговори… Дај на људи да пију, слава је… А ја одо сас Жину да вој покажем разбој (излази са Жином из просторије)
Манојла Стварно, ред је да попијемо по једну. (Одлази и враћа се носећи кондир, па га пружа Вуку)
Вук Шта је то?
Манојла Пробај, тој се зове ракија.
Вук Знам ја шта је ракија, пио сам кад сам био у Вијени… Али, како то да ви овде у Брежини имате ракију?
Манојла Па сами смо ју испекли, од сливе.
Вук Мислим, за ракију је потребан апарат.
Манојла А, па дабоме… Казан…
Вук И значи ви имате казан?
Манојла Јесте… Први казан у нишки крај… И немој случајно да кажеш на Турци
Вук Нећу да кажем… Него одакле вам тај казан?
Манојла Купил сам га прошлу годин, кад сам продавал метле у Пешту.
Вук Чак у Пешти да продајете метле?
Манојла Дабоме… Млого се метле родиле, па се немож продаду овдекај. И такој, одвезо ји сас чезе у Пешту, продадо па купи казан.
Вук Па, како вам се допала Пешта?
Манојла Убаво… Само људи некако замотано вреве… Ништа се не разуми.
Вук То су Мађари
Манојла Дабоме… Упозна се с једнога од њи… И кад продадо метле он ме потера још да отидемо до некаквога његовога побратима … Ч`к у Загреб.
Вук Значи, били сте и у Загребу!
Манојла Јесте, у Загреб… У Крвацку… Па одомо там на један пијац… Зове се Црешњевка… Оће тај Мађар сас побратима да купи неки ђавол… А ја гледам гројзе. А оно њим некакво бледо, мршаво, никакво. А купци бели свет… И ја се све мислим… Е, што овај Загреб не поблизо, па да дотерамо нашо Брежинско гројзе. Да се зачуде.
Вук И ја сам био у Загребу
Зарко И куме, јел тачно да и они там вреве по нашки? Јел такој Манојло?
Манојла Дабоме. И знаш ли како се там каже КВО? (Пауза) КАЈ! Него, доста прича, дај да попијемо још по једну. (Сипа ракију, обраћајући се Вуку) И ти значи пишеш?
Вук Пишем.
Манојла Записујеш?
Вук Записујем.
Манојла И кво ти се чини од овуј нашу вреву?
Вук Лепо, лепо… Није то онај говор који намеравам да уведем као књижевни… Али може да се призна као дијалект… Све ја то водим рачуна. Овде… (Показује свеску)
Манојла И како ти се допадају наше песме?
Вук Много су лепе. Кад Стана Везина запева, срце ми се топи…
Зарко Од Стану јел од песму?
(Вук се смеје)
Манојла Де бе, знамо ми да ти око падло на Стану.
Вук Зна Стана много песама. Ја само записујем.
Зарко Јес… И Манојла знаје млого да пцује… Што тој не записујеш?
Вук Ја све записујем.
Зарко Кад смо већ код пцување, знаш ли да Манојла мож двајес пут да опцује а да не узне ваздук. Манојла Одјенпут!
Вук Е, то ти не верујем.
Манојла Не верујеш?
Вук Не верујем. То је немогуће.
Манојла Гле… Не верује. Ајде да се кладимо!
Вук У шта?
Манојла У бркови… Ако је тачно, ће ти обријамо бркови, ако не, ће ми обријате бркови. (Испија ракију) Договорено?
Вук Договорено!
Манојла Зарко, ти да бројиш. (Вуку) Оди овам… Да жене не чују.
(Манојла узме ваздух, и приђе Вуковом увету. Зарко броји гласно. Вук прави гримасе, чуди се)
Зарко Деветнајес, двајес, двајесјед`н, двајесдва… Манојло, доста… Угуши се… Двајес три, двајес четири…
Манојла (узима ваздух, поносно се обраћа Вуку) Е, одоше ти бркови… Јел поштено?
Вук (нећка се) Поштено.
Манојла Че да донесем бријач. (Одлази и враћа се носећи четкицу, сапун и бријач)
(Зарко брија Вукове бркове. Вук се додирује по лицу и прави ружну гримасу)
Манојла (пружа Вуку кондир) Ајд, још по једну ракију.
Зарко (Вуку) Де бе, кво си се укуњил, бркови ће па порасту.
Манојла Да смо живи и здрави!
Зарко И да си Турци отиду!
Манојла Да ји више не гледамо!
Зарко За кад ће ни треба?
Муса Добро вече!
Зарко Ми од Турци а они на врата.
Манојла Добро вече Мусо. Отк`д те нес`м видел!
Муса Јел туј Вук Караџић?
Зарко Што ти треба?
Муса Тражи га бег… Да га уапси.
Манојла Што бе да га апси?
Муса Што не работи по договор.
Манојла Куј договор?
Муса Вук је добил дозволу од бега да записује песме по Горњу Брежину под два услова. Прво, да се не петља сас Брежинску рају и друго, да ви не наводи на побуну.
Зарко И?
Муса Како бе и? Кажу људи да се спетљал сас Везину Стану… И учи ви забрањену песму.
Манојла Од Везину Стану ни ништа не познато. А која је тој песма забрањена?
Муса Бој на Мишару.
Манојла Ел тој онај песма… Полећела два врана гаврана, са Мишара поља широкога а од Шапца града бијелога?
Муса Дабоме.
Манојла Онај песма где се прича како смо ви све испрашили?
Муса Дабоме.
Манојла И од туј песму ни ништа не познато!
Муса Такој треба… Него, куде је Вук Караџић? Јесте ли га видели?
Зарко Слушај бе Мусо, јел познаваш ти тога Вука?
Муса Ма јок… Само јенпут сам га видел одолек… Ете, личи помалко на овога човека. (Показује на Вуку, прилази му, заглеђује га) А ти… (Обраћа се Вуку) Да си с бркови, уапсил би те из место. Толко си му сличан…
Манојла Слушај Мусо… Вука несмо видели…
Муса Па куде је?
Манојла Мува се негде по село… А ти, кво ћеш с`г?
Муса Па морам овдекај да чекам бега… Такој ми наредил.
Манојла Де, седни при нас… Оћеш нешто да пијеш?
Муса Не могу да седим с неверници… На кавурску славу… А мог`л би да попијем јед`н шербет
Манојла Па седни т`г там у ћоше… Ал не иде тој такој.
Муса (Проналази столичицу у углу па седне, гледа унаоколо) Добро је… Кво је овој…
Манојла Метле… Туј правимо метле. Де, ако имаш вољу, узни па напраји неку метлу… Да убијеш време. (Иде ка вратима па почиње да виче) Стамено, Стамено!
Стамена (улази у собу) Кво окаш.
Манојла Де напраји за Мусу јед`н шербет
(Муса почиње да шије метлу)
Вук (Показује у правцу Мусе) Ко је ово?
Зарко Муса кољаш, десна рука на бега Суљу.
Вук Како га научисте да прича Брежински?
Зарко Несмо га ми ништа учили… Сам научил…
(Стамена улази, даје Муси шербет у шољу и поново излази из собе )
Вук Па шта сад да радимо?
Зарко Мораш да што пре побегнеш из Брежину
Муса (испија шербет, очигледно му прија) Уууу, што ви је доб`р шербет. Јел има још јед`н филџан?
Манојла Има, Има… (Излази из собе и вративши се, сипа Муси још једном шербет)
Вук Али људи, ја још нисам довршио свој рад
Манојла Ма спашавај живу главу…
Вук Али, следећег месеца треба да објавим писменицу српског језика, па хоћу да и овај дијалект…
Зарко Слушај бе… Беж док још можеш… Коњ ти је под ајат….
Манојла Ја ћу ти дадем леб, за уз пут… Па беж преко брдо, накуд Малче, накуд Матевац… Све једно… Тој су наши људи… Ће ти помогну…
Веза Добро вече!
Манојла Добро вече… Везо… Ајде изволи, седни…
Веза Ма нећу седим. Само сам дош`л да ви питам… Јел сте видели онога шиљка? Вук ли је, курјак ли је? (Окреће се према Зарку) Онај бе, што станује у вашу кућу…
Зарко Вука Караџића?
(Муса још увек прави метлу. Чувши Вуково име, подиже главу)
Веза Дабоме, куде је да га треснем одзам?
Зарко Што бе?
Веза Узмувал се окол моју ћерку Стану… Као записује песме… А оно… Малко, малко па под вутарку…
Зарко Кво!?
Веза Спетљали се… Ма нећу бе да имам унучићи од курјака. Да нумеју деца да кажу КВО!
Манојла Вука несмо видели.
Веза Несте… (Окреће се и прилази Вуку) А куј је овој?
Манојла Не познаваш ли човека?
Веза Јок! Познат ми, ал не могу се сетим одокле.
Манојла Тој је… Тој је… Тој је син на мојега кума Јакова из Малче.
Веза Како се бе зовеш?
(Вук ћути)
Манојла Груја!
Вук Дабоме, Груја.
Веза Леле Грујо, ал си порасал… Оди да те чича Веза пољуби… (Љуби Вука) Познаваш ли ме? Ја сам чича Веза… Б`ш ми мило што сам те видел… Ај, сврни малко код нас… Да видиш нашу Стану… И она порасла… Девојка ипол.
Вук Свратићу.
Веза Кво?
Вук Ћу сврнем.
Веза Е, б`ш ми мило… Ајд, довиђење… Одо ја да тражим Вука… Све ћу га изребрим… Не бе… Кажите му, ћу га штровим!
Муса (испија шербет, почиње да пева) Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, Рани сина па шаљи на војску, Србија се умирит не може! (Завршава метлу и ставља је на страну)
Манојла (с чуђењем гледа у правцу Мусе) А бе, кво му би?
Вук Чујете ли шта пева?
Муса (устаје) Идем и ја да тражим Бега… А ви, ако видите Вука, да га задржите док ми не дојдемо. Оће Бег да га апси… А можда и да га беси! (Одлази)
Манојла (Вуку) Леле, овој је бе опасно за тебе.
Зарко Ајде, бегај. У Брежину више не смеш да се појавиш, јел си чул? (Манојли) Кам леб?
Манојла Еве ти леб. (Пружа Вуку завежљај)
Вук (поздрављња се с Зарком) Збогом… Хвала ти за све што си учинио за мене. И много да ми поздравиш Стану.
Зарко Оћу.
Вук (поздрављња се с Манојлом) Збогом.
Манојла Уздравље.
Стамена (улази у собу) Леле Људи!
Зарко Кво је Стамено
Стамена Кво сам напрајила?
Зарко Кво?
Стамена Сварила сам на Турчина шербет не сас воду него сас ракију?
Манојла Како бре тој?
Стамена Па премето се и местом да узнем тестиче узо кондир.
Манојла А Турчин не рече ништа.
Зарко Како бе не рек`л ништа… Неси ли чул… (Имитира Мусу) Уууу, што ви је доб`р шербет!
Манојла Стамено, јел имаш још од тај шербет?
Стамена Имам.
Манојла Дај овам да пробамо.
(Стамена одлази и враћа се носећи две шоље)
Зарко (проба из шоље) Уууу, што је убав шербет од ракију.
Манојла (проба) Уууу, овој вреди да се пије. Де Стамено, де напраји још.
(Стамена излази из собе)
Зарко Оде Вук.
Манојла Оде… (Подиже шољу с врућом ракијом) Живели!
Зарко (Испија врућу ракију из своје шоље, одједном угледа свеску на столу, подиже је и показује Манојли) А бе, забрави Вук Свеску…
(Завеса)
[Горња Врeжина, 1987 – Bergen op Zoom, 2002]
